Sandra Ljubinković je strastvena duša, živahna, slobodna, putnica, lutalica, uživa u životu i iskustvima u svim njenim oblicima, znajući da smo mi više od tela, uma, emocija, koncepta, ili želje. .. Ona je posvećena iz dubine srca radu sa ženama, aktivistkinja sa profesionalnim iskustvom u feminističkom savetovanju, zagovaranje protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i trgovinom decom i aktivistkinja za prava marginalizovanih grupa (seksualne radnice i LGBTIQ). Ona se nikada prilagođava i ovo je njena najbolja karakteristika. Za Sandru je tako prirodno da podeli radost, stavove i poglede sa drugima koji prolaze kroz teško vreme, koji su izgubili nadu i koji su zbunjeni.
Kao i na mnoge aktivistikinje na Balkanu, rat je ostavio uspomene na Sandru. Ona ne može da zaboravi atmosferu u ranim 90-ih, naelektrizovana situacija-podele kada je njen otac protestovao sa srpskim nacionalistima, dok je ona na drugoj strani sa nekoliko studenata koji su protestvovali protiv rata. Ovaj moćni, elektrificirani osećaj i neprijateljstvo su veoma snažna memorija …
“Naučila sam da budem jaka u svojoj nežnost. I nežna unutar svoje snage, jer sam želela da pronađem ravnotežu u sebi,” Sandra opisuje svoja osećanja kada je započela sa kauzom postao za zaštitu ženskih prava.
Najbolja stvar u vezi puta u aktivizmu je podrška porodice i mnogobrojnih prijatelja, gde ona ima mesto za smeh, plač, vikanje ili samo da ćuti, ne rekavši ništa. “Ako imate sreće, imaćete puno ljudi koji će vas učiniti srećnim, ali uvek će biti ljudi koji doniraju energiju, sa kojima ćete crći od smeha, iskrenih prijatelja, nežnih, poštenih, hrabrih, i na ovaj način će vam i dan izgledati svetliji.”
Sandra iz Beograda, 40 godišnjakinja danas, provela je pola svog života, buneći se protiv svih onih koji krše prava žena.
Sandra Ljubinković je strastvena duša, živahna, slobodna, putnica, lutalica, uživa u životu i iskustvima u svim njenim oblicima, znajući da smo mi više od tela, uma, emocija, koncepta, ili želje. .. Ona je posvećena iz dubine srca radu sa ženama, aktivistkinja sa profesionalnim iskustvom u feminističkom savetovanju, zagovaranje protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i trgovinom decom i aktivistkinja za prava marginalizovanih grupa (seksualne radnice i LGBTIQ).
Ona se nikada prilagođava i ovo je njena najbolja karakteristika. Za Sandru je tako prirodno da podeli radost, stavove i poglede sa drugima koji prolaze kroz teško vreme, koji su izgubili nadu i koji su zbunjeni. Za nju, misija u životu nije samo da preživi, već kao što je govorila američka aktivistkinja ,“Moja misija u životu je da cvetam, da živim život sa strašću, milošću, i sa malo humora.
Kao i na mnoge aktivistikinje na Balkanu, rat je ostavio uspomene na Sandru. Ona ne može da zaboravi atmosferu u ranim 90-ih, naelektrizovana situacija-podele kada je njen otac protestovao sa srpskim nacionalistima, dok je ona na drugoj strani sa nekoliko studenata koji su protestvovali protiv rata. Ovaj moćni, elektrificirani osećaj i neprijateljstvo su veoma snažna memorija …
“Naučila sam da budem jaka u svojoj nežnost. I nežna unutar svoje snage, jer sam želela da pronađem ravnotežu u sebi,” Sandra opisuje svoja osećanja kada je započela sa kauzom postao za zaštitu ženskih prava.
Najbolja stvar u vezi puta u aktivizam je podrška porodice i mnogobrojnih prijatelja, gde ona ima mesto za smeh, plač, vikanje ili samo da ćuti, ne rekavši ništa. “Ako imate sreće, imaćete puno ljudi koji će vas učiniti srećnim, ali uvek će biti ljudi koji doniraju energiju, sa kojima ćete crći od smeha, iskrenih prijatelja, nežnih, poštenih, hrabrih, i na ovaj način će vam i dan izgledati svetliji.”
Sandra iz Beograda, koja živi u Amsterdamu, provela je pola života, buneći se protiv onih koji su ugrožavali prava žena. Za nju “jednaka prava za žene“ u Srbiji su danas pod pretnjom u uslovima smanjivanja prostora civilnog društva. Za Sandru nije jedan prolazni trnd, već aktuelna politička stvarnost, a i budućnost, i ekonomski pejsaž i to nas navodi da svi razmišljamo drugačije, da dublje shvatimo kako su naši sistemi porušeni i da na međunarodnom nivou koristimo ljudska prava u našem poslu.
Na pitanje koja su tri izazova sa kojima se žene suočavaju u Srbiji, ona kaže
1. kumulativni uticaj formalne i neformalne državne intervencije za kontrolu civilnog društva, kao i nedostatak vladine akcije da zaštiti aktiviste i zaštitu ljudskih prava, ima nesrazmeran uticaj na politički glas žena, LGBTIQ osoba. Postojeća diskriminacija u društvu ne samo da utiče na njihovo iskustvo ograničenja civilnog društva, već ih čini lakim metama za državne udarce.
Različita primena zakona i politike u Srbiji nisu neutralna birokratska sredstva, već su mehanizmi države da ućutkaju kritičke glasove i da ojačaju status kuo društva, koje se odlikuje sistematskom marginalizacijom žena i LGBTIQ osoba.
Česta činjenica za aktivistkinje, organizacije u kojoj su lideri žene i žene zaštitnice ljudskih prava, upotreba seksualnog nasilja da se one ućutkaju ili zastraše je jedno univerzalno praktično iskustvo. Sandra, iako je ponekad oduševljena zbog cilja, destinacije, budućnosti, “mesto gde bi trebala biti”, zaboravlja trenutno mesto, mesto na kojem se nalazi, mesto sa kojeg ću napraviti sledeći korak, mesto na kojem živi.
“Zaboravljate te da sada dišete, da je to putovanje samo sa dahom, trenucima. Zaboravljate svoje prisustvo, tako kruto, tako pouzdano, tako konstantno u stalnoj promeni putovanja. Destinacija je postala važnija od prisustva, i vi ste izgubljeni u vremenu.. Sreća nije mesto na koje ćete stići. Sreća neće izgledati magično na kraju vašeg putovanja “, opisuje Sandra kao pesnikinja, kada smo je pitali gde je danas i čime se bavi.
Ali ona ne zaboravlja da sreća ide s njom, radi sa izuzetnim i posvećenim feministkinjama praktikantkinjama, aktivistkinjama i onima koje leče zajednicu, stvarajući prostor za dublji rad sa ličnom/ unutrašnjom dimenzijom aktivizma.
Ona radi na “Holističnoj sigurnosti” u politici samozaštite i zaštite staranja aktivistkinjama – gde je hitnost podrške zajednicama i pokretima u smanjenju prostora civilnog društva: queer (LGBT), feminističko i antirasističko samopouzdanje koja ima veze sa stvaranjem i formiranjem krhkih zajednica, prikupljenih iz iskustava uništenja.
“>Njih (aktivistkinje) mi uzimamo za ozbiljno i transformišemo ono što je važno; Ženski život je važan; život obojenih je važan; život queera je važan; život osoba sa invaliditetom je važan; život trans-osoba je važan; siromašnih; starijih ljudi, život zatvorenika je važan. Za one koji moraju da insistiraju da su vžni za jednu stvar/ važnost: samozaštita je bitka.
