Shqipe Malushi je jedna od onih žena od kojih imate šta da naučite.
Ona je jedna snažna zena sa neobičnom pričom i katalizator promena u mnogim zemljama. Ona, koja je obavila 18 operacija, paralizovana, ali je stala na svoje noge, suočena sa rakom, menja svet gde god njena noga kroči. Shqipe je rođena u Peći, u porodici koja je poznata po doprinosu albanskoj naciji. Njen pradeda, Hakhi Zeka bio je istaknuti lider anti-Otomanskog nacionalnog pokreta koji potiče iz poznate porodice u Peći i na Kosovu.
Kada je imala 3 godine umro joj je otac – koji je bio prvi farmaceut na Kosovu i ostavio majku udovicu od 24 godine. Bol koju je doživela Shqipina porodica, naročito baka, za nju je bila veoma teska. Stoga, Shqipe je još kao mala pokušala da nasmeje druge i, da makar na nekoliko trenutaka uživaju u blagodetima ovog univerzuma, kako bi donela sreću tamo gde je bolno. Nakon očeve smrti pokusala je da zaustavi tradicionalni ciklus i patrijarhalnu disciplinu u svom domu.
Njen san bio je da nastupa u cirkusu. Ili da uđe u svet televizije jer je život u Peći bio dosadan, i cirkus je bila jedina zabava za nju.
Tako je jednog dana u dobi od 14 godina napustila kuću da vidi svet nakon čitanja u časopisu da Tom Johns pomaže deci siročadi u Londonu.
Ukrala sam majci pasoš i oko 5.000 maraka od dede.
Nakon čudne i filmske avanture kroz koju je prošla u kulturnom i turističkom centru u Turskoj, u Istanbulu, vratila se na Kosovo preko Interpola. Pre povratka, nakon što je odbila da se vrati u svoj dom, uhapšena je i zatvorena u prelaznom zatvoru u Turskoj.
Po povratku u svoj prelepi Peć dobila je kaznu od svoje porodice i prijatelja, njena kazna je bila ćutnja, niko sa njom nije progovorio šest meseci. Nakon šest meseci, zabranili su joj školu godinu dana i „zatvorili“ su je u mračnoj sobi. Tokom zatvaranja u sobi kao zatvorenice, pokušala je da se ubije, ali se na sreću to nije dogodilo. Uprkos velikim iskušenjima i jedne doze ružnih i lepih avantura, dve godine nakon Shqipinog bega od kuće, otvorena je baletska škola za devojčice, i to je navelo njene roditelje da se predomisle.
Nakon završene srednje škole, otišla je u Beograd da studira farmaciju, smer koji napušta nakon nekoliko godina, započinje studije psihologije, jer joj se nisu svidele, napušta ih na polovini, počela je francuski jezik i konačno je upisala i završila Fakultet albanskog jezika.
20. juna 1980. otvoren je program za tromesečnu razmenu studenata u SAD, na koji je Shqipe primljena. Na putu ka Sjedinjenim Američkim Državama, odlučuje da postane pisac. Shqipe je uvek pronalazila način da nastavi svoju potragu i pustolovine, iza planine Rugova, tako da se više nije vratila na Kosovo.
Sve vreme je posvetila osnaživanju žena i izgradnji mira.
Predavala je na temu demokratije, ljudskih prava, upravljanja u kriznim situacijama u SAD, Albaniji, na Kosovu, u Avganistanu, Čileu i Indiji. Ona sada radi u Kabulu kao savetnik za rodna pitanja i razvoj ljudskog potencijala. Završila je studije na Univerzitetu u Beogradu u oblasti lingvistike. U Njujorku završila je svoje studije na koledžu Sarah Lawrence i nastavila magistarske studije na Njujorškom univerzitetu. Tokom svoje karijere osvojila je nagrade: NATO medalju za podršku Kosovu u Mirovnoj misiji, Anđeo mira od Women Day Magazina, nagradu za Ženu godine koju je dobila od Ženske mreže izbeglica.
Tokom rata na Kosovu, ona se vratila kako bi pomagala traumatizovanim izbeglicama u kampovima u Albaniji. Ona to isto radi u mnogim zemljama sveta. Uvek je nalazila različite načine da pomogne drugima kako bi iskusili dobrotu i ljubav.
Danas je Shqipe pisac, trener za rukovodstvo, rodna pitanja i aktivistkinja za ljudska prava. Ona se zalaže za mir koji promoviše ljubav među ljudima i neguje čovečanstvo, što je promenilo živote mnogih ljudi ovog sveta. Primeri njenih dobročinstava i humanih stvari su to da je: preporodila život Syle Kodri iz Prizrena koji je ponovo prohodao nakon sto mu je nabavila dve proteze iz Indije, jer je to na Kosovu bilo nemoguće, ona je obezbedila finansijska sredstva za Valmira Berisha, jednu slepu devojku kako bi nastavila doktorske studije; pomogla je devojčici iz Indije koja je iskusila nasilje od braće da dobije stipendiju sa Praškoga univerziteta za filmske studije itd.
