Ova borba će biti rat protiv žena“, rekla je gđa Sevdije tokom intervjua za usmene istorije, kada se podsetila vremena kada je Milošević́ započeo režim pozivajući se na veliki broj rađanja od strane albanskih žena.
Sevdije Ahmeti je bila stub ženskog pokreta kao aktivistkinja, pisac, feministkinja i advokat za ljudska prava. Tokom njenog rada u nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci Kosova kao urednica nakon što je Filološki fakultet završila kao jedna od najistaknutijih studentkinja. Dok je radila u Biblioteci, ona je pisala protiv stereotipa o albanskim ženama kakvim su predstavljene od strane Jugoslovenskih medija. Tokom 1989. godine radila je u Savetu za ljudska prava, gde je objavila mnoge izveštaje za organizacije o „Amnesty International“.
Kao tvorac ženskog pokreta devedesetih, ona odbija da se pridruži većini, jer duhom bila aktivista, volela je slobodu govora, bila je pobunjenik. Ona je bila jedna od inicijatora aktivizma pokreta za prava žena i demokratije na Kosovu i u regionu. Zajedno sa Vjosa Dobruna je suosnivač Centra za zaštitu žena i dece 1993. godine, koja je bila među prvim nevladinim organizacijama na Kosovu koje su aktivizam pretvorile u proteste za zaštitu ljudskih prava i prava žena, kao i za mir i protiv represije srpske države nad Albancima na Kosovu.
U decembru 1993. godine, na skupštini evropskih građana u Ankari, predložila je rezoluciju „Aparthejd na Kosovu“ i nastavila je kampanju protiv aparthejda na Kosovu. U julu 1997. godine u Beču uradila je nacrt Rezolucije o kršenju prava dece na Kosovu koji je dostavila gđi Elizabeth Rehn, Specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji i gđi Svanee Hunt, američkoj ambasadorki u Beču (Skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1997. godine odobrava Rezoluciju i izražava zabrinutost u vezi sa Srbijom).
Gospođa Ahmeti je takođe doprinela u dokumentovanju silovanja tokom rata, blisko sarađujući sa Haškim tribunalom, lično se posvetila za dobrobit i obezbeđivanje smeštaja svedoka sa Kosova koji su svedočili u Tribunalu. Takođe je pomogla ženama iz Hrvatske i Bosne u dokumentovanju seksualnog nasilja koji su tokom sukoba pobegli na Kosovo. Kao aktivistkinja dobila je nekoliko međunarodnih nagrada i priznanja, uključujući Human Rights Watch (2000) i Amnesti International (2005) kao jedna od najistaknutijih aktivistkinja za ljudska prava u svetu.
Sevdije Ahmeti je takođe bila međunarodni predavač za ljudska prava, nedavno i u Institu Oak, u blizini Colbi College u Mainu u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je pisala o radu i pravu a vezano za rad i kršenje prava na Kosovu. Napisala je članke, analize i knjige, uključujući knjigu “ Journdal d[une Femme du Kosovo –Dnevnik jedne žene sa Kosova 1998-1999″, koja je objavljena u Parizu, Francuska. Dnevnik žene sa Kosova je performans za koji se režiser Zenel Laqi inspirisao iz ratnih hronika, koje je opisala Sevdije Ahmeti u knjizi istog naslova. Ovaj dnevnik pokazuje užas etničkog čišćenja u poslednjem ratu, pokazujući srpsko nacionalističko ludilo i nacionalističke namere, te zločine i nesreće koje su proistekle iz njih.
Tokom rata na Kosovu (1998-1999.), poslala je preko 400 dnevnih elektronskih izveštaja, oko 1200 kontakata u svetu, svedočeći šta se dešava na Kosovu. Tokom rata na Kosovu (1999) ona se povezuje sa međunarodnim organizacijama za početak kampanje „silovanje oružje rata „masovna pojava silovanja nad ženama i devojčicama kao i zločin protiv čovečnosti u optužbi protiv Slobodana Miloševića, pokrenute od gđe. Louise Arbour, međunarodnog tužioca u Haškom tribunalu, koja sadrži jake dokaze koji su 2001. godine obuhvaćeni u optužnici.
Posle rata, ona je bila član Prelaznog saveta Kosova, koji je osnovala administracija Ujedinjenih nacija i nastavila je da vodi Centar za zaštitu žena i dece na Kosovu proširenjem mreže na celom Kosovu.
Bila je borac zaslužan za prava žena i dece, i sa hrabrošću nikad nije oklevala da zagovara i podigne svoj glas, i učinila je sve da brani ovaj najugroženiji deo društva.
