Selma Asotić (26) rođena je i živi u Sarajevu.
Najistaknutija karakteristika njenog detinjstva i mladosti bila je osećaj potpune dezorijentacije, konfuzije i straha. Svi smo mi odrasli da živimo u stalnom strahu i osećaju konstruktivne beznadežnosti, zapaža Selma. Njen život je do sada bio pokušaj i borba za bežanjem od ove beznadežnosti.
Misli da “borba za prava žena” jeste fraza koju verovatno ne zaslužuje. Nikada to nikome nije objavila, potpuno je postalo jasto, najpre njoj samoj, a onda i ljudima oko nje, da je postala feministkinja. Njen otpor je stvoren od jake iritacije. Mogla je, kaže Selma, da primeti još u rano doba, posmatrajući žene u svojoj porodici, u svojoj zajednici, da žene trpe nepravdu, ugnjetavanje i poniženje. Kasnije, pred kraj puberteta, ovaj jeosećaj pretvorila u artikulisani politički stav.
Ne bih sebe nazvala aktivistkinjom: ne zna šta to znači. Selma jednostavno pokušava da radi sa drugim ljudima i da radi stvari koje uzrokuju čak i najmanji pad u sadašnjem političkom sistemu. Priznaje da žene brinu o nepravdi, da su zloupotrebljene, utišavane i umanjene brutalnom silom, iako su pokretačka snaga naših zajednica i to je često baca u očaj. Ali ne veruje da očajanje ima mesta u politici, zbog čega i pokušava da ova osećanja pretvori u bes. Bes je produktivan, ako se pravilno kanalizuje, tvrdi Selma.
Za nju osnažiti se znači postati svesna, kroz političko obrazovanje i emancipaciju, materijalnih uslova koji regulišu naše postojanje u društvu. Pokušavajući da promenimo ove uslove koji su nepravedni i eksploatativni , kao i kretanje ka egalitarnoj zajednici koja bi ukinula postojeće hijerarhije moći između ljudskih bića, prema Selminom stavu suština je njene borbe. Pokušaj da se osnaže pojedinci ne izazivajući sistematsko ugnjetavanje smatra za bezuspešan zadatak. Žene i muškarci ne mogu biti slobodni ako se socijalna struktura u kojoj se odvijaju njihovi životi gradi na eksploataciji, dodaje ona.
Njene uloge u društvu su sledeće: piše poeziju, prevodi i zajedno uređuje feministički časopis.
Kao projekat / aktivnostu čijem je sprovođenju učestvovala, a koja ima društveni uticaj ističe to da je zajedno sa svojom prijateljicom Marinom Veličković suosnivačica i saradnica u uređivanju časopisa za feminističku teoriju i umetnost „Bona“.
