Rrezarta Abdullahu živi u Uroševcu, gde je i rođena. Njen karakter se najbolje može opisati rečima: hrabra i borbena, bez obzira na okolnosti u kojima se nađe..
Kada govori o detinjstvu i mladosti, Rrezarta kaže da sebe smatra detetom rata kao sto su je i mnogi nazvali. Za njenu generaciju život je podeljen u dva dela a to su pre i posle rata. A kada govori o detinjstvu neizostavni deo je traumatično iskustvo i opstanku pojedinaca, koji su se borili da po svaku cenu i na svakom polju kako bi postali slobodni!
Možda i više nego slobodni jer ne postoji mesto u svetu gde se može platiti cena za slobodu. Dakle, skoro sva njena sećanja na detinjstvo su izbledela zbog iskustva sa preživljavanjem što je uticalo i na njena društvena zalaganja danas.
Kao jedina ćerka u porodici sa puno muškaraca, naučila je da stvari drugačije izgledaju kada članovi porodice imaju međusobno razumevanje, posebno ako se članovi stimulišu kada su suočeni sa spoljašnjim svetom u kome su ugnjetavani i diskriminisani. Tokom celog života, bila je izložena nekoj vrsti pozitivne diskriminacije u svojoj bliskoj porodici, u kojoj su joj roditelji dali prednost u odnosu na njenu trojicu braće, nadajući se da će joj ova predanost jednog dana otvoriti put u društvu.
Ovo svakako nije bilo dovoljno da ona pronađe svoje mesto u društvu. Iako je bila motivisana više os ostalih jer su se prema njoj odnosili kao što treba prema ljudskom biću koje nije ništa manje od svoje braće; spoljni svet i sukobi sa istim su bili okrutni i divlji. Njen susret sa spoljnim svetom bio je težak i okrutan, sa beskrajnim izazovima i malim mogućnostima, ali se ona uhvatila u koštac s njima kao pravi borac.
Smatra da nas sve što stvaramo i radimo, vraća na osnovnu potrebu za preživljavanjem, gde za preživljavanje treba da se boriš i to ne samo za sebe, nego i za svoje rođake; drugarice i sestre gde god da su, a nemaju svoj glas i motivaciju.
Danas joj kao aktivistkinji nije lako da radi na problemima i pitanjima koje postavlja sa svojim istomišljenicima, jer svakako postoje predrasude, koje dolaze sa svih strana, cak od naših prijatelja i porodice, mi smo etiketirani kao osobe koje svoje probleme prenose svetu, zapaža Reze. Ipak to sve nije važno ako ne uspemo da iznesemo ove probleme na sto za raspravu kada god se okupimo sa ljudima koje poznajemo. Ona smatra da je uspela u tome jer u suštini više nije tabu tema da se govori o pravu na imovinu, o odbijanju braka; seksualnim zlostavljanjima na radnom mestu ili u školi. To je čini jednom strastvenom i 100% odlučnom aktivistkinjom.
Većina aktivnosti i projekata na kojima je bila angažovana, bez imalo sumnje je doprinelo njenom razvoju, kao žene i aktivistkinje, uključujući ovde i same aktivnosti centra Artpolis, zbog čega je zahvalna i smatra ovo jednom od svojih prvih ljubavi koje su kultivisale strast kod nje, kao mlade žene koja svakako želi da da svoj doprinos.
Ali, mesto koje je njoj dalo prostora da se izrazi, prenese svoje zabrinutosti, da se solidariše sa drugim ženama i devojkama preko svog okruga, je internet elektronska platforma „Albanski Feminizam“, koju ja još uvek smatra prvom školom gde mlade devojke mogu da nađu podršku, hrabrost i saznanja za njihova angažovanja. Platforma je kao jedna porodica, u kojoj možeš naći sve što ti je nedostajalo, tvrdi Reze.
Pored toga, srećna je, kaže, što je njena priča postala film, i kao takav biće jedini albanski film koji će se predstaviti na prestižnom filmskom festivalu u Kanu.
Kada su u pitanju prava žena na Kosovu, Reze smatra da žene jedva postoje u našem društvu; tretiraju sebe i bivaju tretirane kao sekundarni građani; sa nekoliko posebnih uloga koje se odnose samo na reprodukciju, bez ikakve uloge u funkciji društva. Žene ne uživaju svoja prava, njima se prava samo krše, u svakoj oblasti i svakoj dimenziji.
Kada je reč o osnaživanju žena, ona smatra da je vrlo važno pomoći mladim devojkama da se obrazuju i vaspitavaju na odgovarajući način; da im pomognemo da se zaposle i osamostale, kao se ne bi tretirale kao vlasništvo ili nečiji teret. Istovremeno, smatra Reze, treba da proguramo muškarce ka konceptu jednakosti; da rodna jednakost i pravda olakšavaju i njima život i da zajedno ispunjavaju društvo. Dajući priliku devojkama, dodaje Reze, mi doprinosimo i načinu kako će one generalno biti shvaćene, i kako će se stvoriti nova slika, kao deo društvenog angažovanja i ko-delovanja sa dečacima i muškarcima. Interakcija je, prema njenom mišljenju danas ključ mnogih društvenih dostignuća. Ali ne treba ostavljati po strani zalaganje za apsolutne reforme, što za nju znači rodno obrazovanje u osnovnim i srednjim školama. Tako će se u školama učiti da su svi ljudi jednaki; učiće isto i devojčice i dečaci, ubeđena je Reze.
Kao aktivnosti čije je bila akter, a za koje smatra da su aktivnosti od velikog društvenog značaja Reze ističe:
1)Seriju rasprava na lokalnim izborima iz perspektive žena u ruralnim područjima – identifikovanje ključnih problema za žene u ruralnim područjima.
2)Platformu Jednakost – pokret mladih aktivistkinja za ljudska prava – Ujedinjene za feminističko angažovanje na Kosovu.
3)Deca sunca – letnja škola za devojčice i dečake romske, aškalske i egipćanske zajednice na Kosovu.
Rreze je psiholog, međutim ona je poslednjih godina angažovana kao urednik za dnevne novine “Observer” u Prištini.
