Rođena 1984. godine u Prištini, na Kosovu, u gradu iz kojeg je otišla na duže vreme.
Jeta Krasniqi je žena koja na vas ostavlja utisak na prvom susretu.
Ne znam da li je to njena zanimljiva priča, glas, strast i posvećenost. Ona je jedna od onih žena aktivistkinja koje imaju impresivnu priču, koja je dokazala da je posvećena borbi za pravo i dobrobit našeg društva. Ona zene vidi kao pokretačku snagu za demokratijom i razvojem i za društvo koje želi da izgradi.
Jeta Krasniqi, uprkos svireposti tadašnjeg srpskog sistema na Kosovu, bila je sretno i ambiciozno dete. Ona ističe da je sretna što ima porodicu koja ju je odgajila ne štedeći ljubav.
Otvorili su mi vrata i verovali su u mene. Njihova nepoštedna podrška me je pre svega naučila da verujem u sebe, da verujem u moju snagu da dovedem do promena, da se suočim, a da ne ustuknem pred izazovima“.
Kada je Jeta imala devet godina, ona i njena porodica su se preselili se u Tiranu, u Albaniju. Dete, podignuto u porodici između umetnosti i aktivizma, Jeta je nasledila od svog oca umetničku dimenziju pristupa životu, uopšte, a od svoje majke nasledila je aktivizam za prava žena. Jedna interesantna simbioza, jer je od oboje dobila je bila odlučnost i posvećenost radu.
Jeta, je diplomirala na turskom koledžu u Tirani, završila je studije međunarodnih odnosa na Univerzitetu Istočnog Mediterana na Kipru sa High Honors. Postdiplomski studije, master, završila je na Univerzitetu Johns Hopkins, u Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) za međunarodne odnose. Nakon završenih postdiplomskih studija na insistiranje roditelja, Jeta se vraća na Kosovo da radi na da radi u timu predsednice Atifete Jahjaga. U kancelariji predsednice, pored ostalog, pokriva i portfelje rodne ravnopravnosti i radila je sa preživelima seksualnog nasilja tokom rata.
Ona kaže da su rukopisi njene mame (kako ona zove svoju majku) bili odlučujući da se ona angažuje na osnaživanju žena preživelih seksualnog nasilja u ratu. Njena majka je vodila beleške o tužnim pričama zena koje su silovane tokom rata na Kosovu u periodu kada je bila aktivistkinja tokom i nakon rata.
Sećam se da je sa ogromnom pažnjom, jer sam ja bila već punoletna, ona je počela da objašnjava težak kontekst potisnute i silovane kategorije žena, o kojima se nije govorilo, niti raspravljalo. Govorimo o 1999-2000 godini. Samo nekoliko godina kasnije, vidimo da je ova posvećenost nagrađena, a ove žene imaju pravnu zaštitu, imaju glas, imaju identitet i one su naš ponos. I ovom se otvoreno govori „, kaže Jeta.
Naporan rad Jete i raznih organizacija koje čvrsto veruju da ova kategorija treba da se tretira sa dostojanstvom od strane države, dovela je do toga da je Predsednica Jahjaga ukazala Dekret 2014. godine Nacionalnom savetu za preživele seksualnog nasilja tokom rata. Očigledno da je za Jetu pozicija Kordinatorke Saveta i priznavanje pravne kategorije tim ženama i odluke institucija da im daju nadoknadu posle 18 godina, jedan je od najsrećnijih trenutaka aktivizma. Po prvi put će državne institucije raditi zajedno, priznajući zločin, dok je za Jetu bila privilegija i velika odgovornost, jer je bila na čelu procesa koji je mogao pozitivno da utiče na živote ljudi.
Iako je velika odgovornost, Jeta se mnogo puta razočarala kada se suočila sa surovom realnošću brutalnog nasilja, stigme i društvenih predrasuda prema ženama silovanih tokom rata, nedostatak pravde i političke volje da proguraju napred takvu stvar. Ali ona nije pokleknula, jer je snažno verovala u ovu stvar! Snaga preživelih seksualnog nasilja bila je najveća vrednost koju je ona izbliza upoznala.
Paralelno sa svojim aktivizmom za socijalnu jednakost, Jeta se bavi i sa jednim takođe velikim izazovom. Ona već́ dve godine vodi projekt Demokratskog instituta Kosova (KDI) za jačanje uloge Skupštine i učešće građana u dijalogu između Kosova i Srbije. Na vrhu jednog takvog važnog procesa, Jeta pominje kosovske političare koji su doveli do normalizacije odnosa kao što su: Edita Tahiri (bivši ministar za dijalog),Blerta Deliu (poslanica), Vlora Citaku (bivša ministarka za evropske integracije) Vjosa Osmani (članica bivšeg odbora za evropske integracije).
Zaključujemo sa omiljenom izrekom Jete: Hrabrost je najbolja odbrana koju žena može imati, Elizabeth Cadi Stanton, inicijator pokreta za prava žena tokom XIX veka u Sjedinjenim Američkim Državama.
