Najbolje je opisuje njen izbor da ne odustaje. Biti žena u nasilnom muškom društvu znači prerano postati svesna svog društvenog i rodnog statusa; To znači da još kao o veoma mladi ne možete da shvatite tu složenost nejednakih odnosa moći, kada osećate i razumete da je svet drugačiji od vas, jer priroda vas nije opremila mesnatim organom kojem se celo društvo klanja. To se pretvara u potiskivanje, diskriminaciju, otimanje individualnosti slobode i osnovnih prava muškaraca, devojaka ili žena, smatra Gresa.
Na prelasku iz detinjstva u pubertet prvi put je shvatila i stekla utisak da su očekivanja njene porodice i društva od nje bila različita u odnosu na one usmerene ka njenom bratu. S obzirom da se njegova budućnost smatrala okeanom beskrajnih mogućnosti i beskonačne slobode, za nju su stvari bile manje dostupne, bez prave jasnosti i to je bio prvi znak njenog odrastanja. Tradicija nasleđenog nasilja iz generacije u generaciju je naučila da sa pojavom menstruacije devojci ne bi trebalo dozvoliti da se igra više sa prijateljima u dvorištu zgrade, da treba da uči i da zna raditi kućne poslove kako bi se u budućnosti udala. Kao i da treba da dokaže svom supružniku da je savršena robinja, zaključuje ona. Primarni sukob se pojavio kada se njeno interesovanje, želje i misli nisu poklapale sa interesima, željama i mislima drugih o njoj. Tada je shvatila da ako ne pronađe hrabrosti da podigne svoj glas počeće da se gubi, a to je za nju bila neprekidna projekcija drugih. Bilo je jednako šokantno koliko je bilo tužno, dodaje Gresa. Pokušavajući da nešto spasi, pretvorila je sve u putovanje u cilju boljeg upoznavanja sa okolinom. Odbijanje da prihvati gvozdenu čizmu sistema na glavi, kasniji pokušaj kroz godine za slobodu i jednakost, nagoveštava joj da ovaj protest počinje s njom u zatvorenom i previše ličnom kontekstu, a u stvari je veće od nje i prevazilazi je. Na ovo odbacivanje gleda kao na stalno nastojanje ljudskog društva da dođe do najvišeg nivoa za koje je sposobno.
Za ženska prava počela je da se bori jer smatra da je lično političko. Politika počinje kod kuće, a zatim se vraća na ulicu i u skupštinu, smatra ona. Sebe smatra ženom i građankom Republike Albanije. Sve što je otuđuje kao ženu, otuđuje je kao ljudsko biće i građanku sa jednakim mogućnostima i pravima sa ljudima društva čiji je član. Ovo vidi pre svega kao društveni problem a ne individualni; pojedinci imaju javne funkcije ovde. Pitanje žena nije samo pitanje za žene nego za celo društvo. Ne može niti će biti društvenog razvoja u bilo kojoj oblasti ako se žene i muškarci ne tretiraju jednako i ako im se ne nude jednake mogućnosti i prava, dodaje Gresa.
Važno je shvatiti da patrijarhat ne dotiče samo žene nego i muškarce. To šteti obema stranama naglašava ona. Njemu se menja samo lice a ne sastav. Ako ovaj anti vrednosni sistem ostavlja ženu kod kuće, bez novca, bez slobode, zatvorenu skoro kao mrtvu, prenosivi plen od oca do supruga; ono tereti supruga sa više odgovornosti i zabrinutosti druge prirode, zaključak je koji Gresa izvodi. Patrijarhat pretvara ženu u žrtvu i njenog muža u kriminalca, što je sama po sebi druga vrsta žrtve, dodaje Gresa. Prema njenom stavu, promena počinje komunikacijom, podelom zajedničkih iskustava i senzacija u koje se zaključavamo i ova komunikacija ne može započeti bilo gde drugo, izuzev kod kuće, gde se osporavaju prve figure autoriteta.
Poziv na dijalog i identifikaciju pravog neprijatelja; razjasniti da naš problem nije muž nego sistem koji nas oboje napada, to su, smatra ona, povezani mostovi između osoba u jednoj porodici, a potom i društva prema zajedničkom rešenju.
Sledeće navedene aktivnosti i projekte zauvek će pamtiti:
Ponoć pred svitanje dana 14. februara ove godine, kada je zajedno sa nekoliko mladih žena odlučila da ispuni glavne zidove grada Tirane parolama protiv nasilja. Koristeći simboliku Svetog Valentina, dan posvećen ljubavi, nakon alarmantnog broja rodnih i ubistava u kući koristili smo tri izraza kako bi smo ukazali na realnost;
1) “K’o te bije, ne voli te”, što je bio jedan prenos narodne poslovice „Ko se bije taj se voli“. Onaj ko te voli, te ne bije, nego se brine o tebi, smatra Gresa.
2) “Voli, ne ubijaj!” , nasilje te ne čini jačim. U najboljem slučaju te čini žrtvom dok u najgorem slučaju, ubicom, dodaje ona.
3)Zločin iz strasti- U Albaniji su mediji agresivniji od zločina nasiljem, pošto legitimišu i podstiču nasilje kao i zločine mržnje predstavlja kao strastvene ili ljubavne zločine, ističe Gresa.
Posebnost ove večeri vidi možda u beleženju poslednje parole Zločin iz strasti na zidu prvostepenog suda u Tirani. Najveći deo ubijenih zena je podiglo optužnice i stalno su prijavljivale zločin, ali ih zakon nije branio, kaže ona. Vrlo često jedan ne malo procenat zena je nakon naloga za zabranu prilaska suda nastavilo da živi sa suprugom, potencijalnim ubicom. Ideja je bila da se na Dan Zaljubljenih njihov grad probudi sa jednom porukom i da podseti stanovnike da nasilje nije ekvivalent ljubavi.
Situacija žena na Kosovu nije različita od situacije žena u Albaniji, zapaža Gresa. One isto pate od nasilja koje im oduzima živote, a ako im ne uzima živote onda ih uništava, njen je zaključak. Iznad svega, država Kosova još uvek nije pridala odgovarajuću pažnju ženama silovanim tokom rata. Ovo pitanje još nije dobilo karakteristike jedne javne rigorozne rasprave i tretiranje ovog pitanja na svim nivoima stvaranja politika. Ipak, izvanredan je rad brojnih žena i muškaraca za jednakost, tokom ovih 10 godina od postanka država,zaključuje ona. To proširuje put za razvoj jednog feminističkog diskursa. Reč je o aktivistkinjama i aktivistima koji naporno rade za bolju realnost svih. Društvene promene se polako kreću i plodove sakupljamo sa vremenom. Dok ima otpora, ima nade, ubeđena je Grese.
Misli da je ključ za osnaživanja žena obrazovni i prosvetni sistem. Ona zaključuje da nam je za korenitu promenu načina razmišljanja i delovanja kao društva potrebna reforma iz osnova gde treba uspostaviti novu strukturu i razmišljanje. Škole ne mogu da igraju samo ulogu informatora, u protivnom bi teško postigli naziv i status koji nose. One pre svega treba da obrazuju ljude i da izvuku iz njihovih redova pametne i ispravne građane, dobre i poštene građane/ke, stav je Grese.
Poštovanje, tolerancija i ljubav, ako se ne nauče kod kuće, ne mogu se naučiti u školi. Na taj način ćemo, smatra Gresa, na primer imati više smelih žena, slobodnih, koje se neće ustručavati ili imati straha da se podupru onim stvarima koje im se ne dopadaju, da budu aktivni deo društva; žene svesne svoje socijalne uloge koje shvataju da ova uloga ne počinje i ne završava se u kućnom prostoru ili kod muža. Ovako bismo, dodaje ona, imali više dečaka i muškaraca koji se ne bi stideli suza, jer na kraju krajeva, ovo su znaci ljudskosti ne slabosti ili ugrožavanje fantazija muškosti, nego dokazivanje nepravde i tišine nad tim delima. Imali bismo, jednom rečju više muškaraca i žena koji poznaju i poštuju prava jedni drugih i hodaju jedan pored drugog za istu budućnost koja pripada svakome od nas.
Njene trenutne uloge u društvu su: studentkinja, aktivistkinja i izdavačica. Trenutno je studentkinja u oblasti Političkih nauka na Fakultetu Socijalnih nauka na Univerzitetu u Tirani. Ujedno je i aktivistkinja Pokreta za Univerzitet i Političku organizaciju u Albaniji. Već šest godina, doprinosi različitim dopisima, uglavnom političke prirode, društvene i kulturne u časopisu „Pejzaži reči“ i od nedavno u časopisu „Kosovo2.0“ u Prištini. Ranije je pisala članke u nekim od važnih gradskih novina koje je odlučila da bojkotuje zbog seksističkog duha i stalne objektivizacije žena. Feminizam je sastavni i ne izdvojivi deo svake njene aktivnosti ili dela.
Dva projekta/aktivnosti u čijem je sprovođenju Gresa učestvovala, a koje su imale društveni uticaj su:
- Akcija za 14. februar: pisanje parola/poruka protiv nasilja na dan posvećen ljubavi, kao način odjeka tolerancije i podsećanja stanovnika Tirane da nasilje nije ekvivalent ljubavi. Podstrek na ovu akciju je proizašao kao posledica alarmantne situacije ubistva žena u Albaniji.
- Protest ispred Ministarstva pravde u Tirani, u septembru 2017. godine protiv ubistva još jedne žene. Ovaj protest je dobio odjek širom mesta i predstavljen je na svim televizijskim medijima i štampi, pošto je jedan od korišćenih transparenata bio udaran i pogodio i probudio radoznalost javnosti.
