Elvana Shala, (28.godina), mesto rođenja Peć, mesto boravka Priština 

Elvana kaže da su karakterne osobine koje je najbolje opisuju upornost, humanost i iskrenost. Veoma je jaka kao osoba. Ne predaje se lako. Uvek insistira na postizanju ciljeva koji su ispravni, ali je mila osoba, koja ne zna i ne ume da se naljuti i bude besna. Osoba je koja poklanja puno ljubavi čak i kada joj ne uzvrate istom merom. Veoma iskrena prema ljudima iako je ta iskrenost mnogo puta koštala.  Humanizam je ispunjava kao osobu. 

Njeno detinjstvo je nažalost bilo teško sa mnogo zdravstvenih problema jer joj je sa samo 6 meseci nakon rođenja jedan lekar u Peći postavio pogrešnu dijagnozu koja je na nju ostavila teške posledice prilikom hodanja i sa tom posledicama se nosi celog života. Njeno odrastanje je proteklo u potrazi za izlečenjem u brojnim lokalnim i međunarodnim zdravstvenim ustanovama. Ono čega se najviše seća iz detinjstva je vremena provedenog po bolnicama, operacija, suza i ogromnog napora da normalno hoda. Njeno detinjstvo nije bilo uobičajeno detinjstvo devojčice sa igračkama. Kada je krenulo u osnovnu školu, i pored zdravstvenih problema sa kojima se suočavala, ona je bila posvećena učenica dobro integrisana u društvu, zahvaljujući roditeljima koji su je vaspitavali da je jednakost vrlina. 

Sa 12. godina je počela da radi sa brojnim lokalnim i međunarodnim organizacijama koje su imale za cilj zaštitu ljudskih prava. Radila je i na organizovanju kulturnih i humanitarnih događaja. Od tada pa sve do sada, nije prestala da se zalaze za jednaka prava među ljudima bez obzira na rod, veru, rasu ili seksualno orijentisanje i protiv diskriminacije. U međuvremenu je diplomirala političke nauke, međunarodnu komunikaciju i novinarstvo. 

Njena motivacija kao mlade osobe tokom rada je da su “svi stvoreni iz ljubavi i da treba da se s nama s ljubavlju i ophode”. I pored veoma teškog i bolnog dela života u aspektu zdravlja, imala je i brojne srećne i uspešne trenutke. Elvana kaže da ima mnogo bolnih i srećnih trenutaka u njenom sećanju. Ne želi sve da ih nabraja jer iziskuju mnogo vremena.

U suštini ona je mlada počela da se bori ne samo za ženska prava, nego za prava svih ljudi uopšte a posebno protiv diskriminisanja svih marginalizovanih kategorija i protiv rodne neravnopravnosti. Počela je zbog činjenice da ona lično devojka sa posebnim potrebama ne bude diskriminisana u društvu i da ne dopusti da ostale devojke budu diskriminisane. 

Porodica je uvek imala pozitivne reakcije na zalaganja koja je preduzimala i uvek su je podržavali. Što se tiče društva, kao jednog patrijarhalnog društva, vrlo često se suočavala sa njihovim idejama. Prvo, zato što je žena uvek smatrana kao “sluga u kući koja je u obavezi da izvršava naređenja porodice ili muža i onda kada oni nisu u pravu; da je devojka dobra samo kada se ne suprotstavlja svojim roditeljima, itd., ili da se na ciljeve koji se novčano ne naplaćuju ne vredi gubiti vreme. 

U stvarnosti, ona je oduvek protiv toga da žena ne sme da se suprotstavi porodici ili suprugu kao i za to da prati svoje snove i ciljeve; i protiv toga da si dobra devojka samo ako se složiš sa mišljenjima ili zahtevima roditelja, zato što je vreme Kanuna prošlo i zakoni i međunarodne konvencije predviđaju da svaka osoba ima pravo da se ne složi sa mišljenjima ostalih ko god da su oni. I kada su je optuživali da radi bez osnova jer nije bila finansijski isplaćena, njen odgovor je bio “najlepše stvari na svetu su besplatne”. 

Od 2002.godine kada je počela sa radom pa sve do sada, obavila je mnoge aktivnosti i projekte. Svaki  projekat je za sebe bio poseban, ali će se uvek sećati prvog predstavljanja Kosova u ulozi Ambasadorke dobre volje za Kosovo u Godišnjem samitu za mlade u OUN u Nju Jorku u 2015., i poslednjeg projekta koji je lansiran u novembru prošle godine “Malo svetla-Nje fije drite” protiv diskriminisanja žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Prvi događaj je imao svoju posebnost jer je Kosovo po prvi put imalo jednog Ambasadora Dobre volje koji-a je predstavljao državu u OUN i drugi događaj kampanja “Nje fije drite” koji je pružio šansu da upozna jaku i slabu stranu kosovske žene i da sasluša priče o iskustvima koje nije mogla da pročita ni u knjigama.

Jednaka prava ženama na Kosovu su uskraćena zato što i dalje živimo u patrijarhalnom mentalitetu. U mnogim ruralnim oblastima Kosova, žena još uvek živi potpuno pod pritiskom i zavisnošću svog muža, dok se primetno poboljšanje situacije primećuje samo u gradovima, ali mislim da je to ostalo tako zbog loših ekonomskih uslova u zemlji. Glavni izazovi današnjeg statusa žena na Kosovu su, kaže Elvana:

  1. Da budu svoje i da prate svoje snove.
  2. Da otvoreno daju svoja mišljenja bez predrasuda i osude
  3. Da budu na rukovodećim radnim mestima

Najsrećniji trenuci za Elvanu su oni kada je uspela da razbije tabue i predrasude za određene uzroke i da promeni mišljenje ljudi. Posebno oni trenuci kada sam uspela da pomognem ljudima sa posebnim potrebama.

Trenuci razočarenja za nju su oni kada su je ljudi osuđivali (kada su ljudi imali predrasude) zbog hodanja. I kada ljudi nisu dobro shvatali suštinu jedne aktivnosti. 

Za nju, osnaživanje žena znači osnaživanje društva uopšte, jer su žene reproduktivna bića i od žena na svet dolazi dete koje potom odrasta i stvara celo društvo, stoga što snažnija i emancipovanija je žena, takvo će biti i njeno društvo. Dok, osnaživanje muškarca ispunjava u određenim okolnostima ono što od prirode ne može da učini žena. Mi kao društvo treba da budemo svesniji o socijalnoj jednakosti i da deca treba da se obrazuju u tom duhu, da su sestre jednake sa braćom i da se ni po čemu drugom ne razlikuju samo po polu. I najvažnije je, da se nikako ne podištavamo od negativnih reči ljudi koji nas okružuju. 

Od 2014.godine vodi misiju ambasadora dobre volje za Kosovo koje joj je dato od Međunarodne komisije za ljudska prava, međuvladine organizacije koja je deo Ujedinjenih nacija. 

Njena misija je da kao neprofitna diplomatska predstavnica sa 4.godišnjim mandatom ima priliku da predstavi Kosovo na konferencijama i raznim diplomatskim samitima i događajima na međunarodnoj sceni, uključujući organizovanje raznih aktivnosti za socijalna i humanitarna osvešćivanja na Kosovu. U januaru ove godine započela je drugi mandat u središtu 5 jedinih ambasadora dobre volje u svetu pod imenom IHRC. 

Izreka s kojom se poistovećuje: Tvoje pravo se ne kupuje, ti si rođen sa svojim pravom. Čuvaj to pravo. 

Tri projekta za koje misli da su imala najveći društveni uticaj, realizovani u ulozi ambasadorke dobre volje na Kosovu su: kampanja za podizanje svesti o ljudskim pravima lansirana 2014.godine kroz koju je iznela poruke o važnosti poštovanja ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije, humanitarna akcija za pružanje pomoći porodicama u gradu Peći u 2016.godini kroz koju je pomogla brojnim porodicama sa veoma teškim životnim uslovima u pružanju odeće i hrane, kao i kampanja za podizanje svesti protiv diskriminacije žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu “Nje fije drite”, kampanja koja poziva na prekid tišine i poštovanje ove kategorije ne samo na lokalnom nivou nego i na međunarodnom. 

Uncategorized @sr