Adriana Zaharijević (39) rođena je u Beogradu, u kome i živi.
Na pitanje koje je reči najbolje opisuju odgovorila je da su to reči „radoznala“ i “odlučna“.
Kada se priseća detinjstva prvo čega se seti je ljubav prema pričanju priča. Ponekad bi, kako kaže, sebi pričala priče i to bi trajalo mesecima. Tako doživljava i svoj život, kao nasumičnu priču ispričanu od strane nje i raznih neverovatnih ljudi koje je imala sreće da upozna, a neke od tih priča je odlučila da zadrži za sebe.
Njena borba za ženska prava započela je iznenada, ali je odmah postala nužna. Već sa 17 godina bila je deo pokreta. U njoj je kliknulo nešto zbog čega više nje mogla da vidi svet kao ranije. Od tada je svaka njena misao angažovana i misao kojom se bori!
Uvek će se sećati osmo martovske proslave u Reksu, kada je zabranjen osmo martovski marš. Osamnaest žena koje su učestvovale u pisanju knjige „Neko je rekao feminizam?„ jedva je stalo na binu. Ova knjiga i ova prezentacija su zaista bili praznik feminizma na koji će uvek biti ponosna, dodaje Adriana.
Kada smo je pitali o njenim srećnim trenucima rekla je, svaki put kada izađe sa predavanja sa osećajem da se nešto dogodilo, mala promena u svesti, u osećanjima, u volji, oseća se zaista srećnom. Što se tiče onih tužnih trenutaka i priča, odlučila je da ih zaboravi.
Za Adrianu feminizam označava borbu koja fundamentalno menja uslove života žena i muškaraca i nudi nam slobodu u jednakosti. Takođe zahteva stalan rad za promenu načina na koji mislimo, verujemo, osećamo i procenjujemo.
Na pitanje kako vidi svoju ulogu u društvu, Adriana odgovara da čini ono što može da učini najbolje: piše, prevodi i drži govore. Veruje da je dužnost svih nas da se uključimo u javnu sferu, da promenimo poimanje javnog i privatnog, da proširimo vidike radi onih koji dolaze posle nas.
Kao ličnu izreku koja je karakteriše izdvaja: „Postoji samo jedan kriterijum: preti li statusu kvo?“
