Vjollca Krasniqi je sociolog. Doktorirala je na Univerzitetu u Ljubljani i magistrirala rodne studije nauke, razvoj i globalizaciju u Londonu na univerzitetu ekonomije i političkih nauka (LSE) i diplomirala je filozofiju i sociologiju na univerzitetu u Prištini. Ona je jedna od prvih žena sa Kosova aktivna u ženskom pokretu na Balkanu koja je organizovala i učestvovala na brojnim međunarodnim konferencijama o političkim i rodnim pitanjima.

Danas je Vjollca je posvećena akademskom delu koji istražuje i piše na teme kao što su izgradnja mira, migracije, nacionalne pripadnosti, kolektivno pamćenje, rat, post-kolonijalne teorije, feminističke teorije, telo, svakodnevna sociologija, trans-nacionalizam i etnografija.

Vjollca je iz Mitrovice, živi u Prištini, na Kosovu, veoma rano je primetila rodne režime, društvene uloge i pozicije žena i muškaraca u njemu.

Njeno detinjstvo je put ispunjen sećanjima na književnost, umetnost, kulturu i strast prema znanju. U osnovnoj školi je uvek učestvovala na takmičenjima astronomije, dok je na nivou Kosova osvojila drugo i treće mesto.

Osim astronomije, Vjollca je puno čitala anglo-američku književnosti, albansku i rusku i uvek je bila u potrazi za mestom u svemiru, identitetom i pripadnošću.

Vaspitana sam da verujem da je rodna ravnopravnost osnova društvenog razvoja. Da su rodne razlike konstruisane tako da daju moć́ ljudima. Odrasla sam sa saznanjem da su i devojka i mladić jednaki“, kaže Vjollca .

Na svojim studijama engleskog jezika i književnosti, a kasnije na Filozofiji i sociologiji, ona je dodatno shvatila velike naracije i uticaj na izgradnju rodnih režima. Radovi Virdžinije Vulfa i filozofija Simone de Beauvoira bili su presudni za njenu orijentaciju za studije, istraživanje i posvećenost rodnoj ravnopravnosti. Zbog toga je uvek imala podršku porodice i društva, jer je njen trud za ravnopravnost polova uvek nju određivao..

Bivajući među prvim aktivistkinjama u ženskom pokretu, njen put ka rodnoj ravnopravnosti pun je posebnih trenutaka, strastvenih aktivistkinja sa Kosova, regiona i sveta. Neki od najsrećnijih trenutaka njenog angažmana su: Ženska konferencija 2000. godine; Balkanski aktivisti prelaze granice, i treći, Ženski sud o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Sve tri od ovih aktivnosti označavaju trenutke nade za rodnu pravdu na Kosovu i zemljama u regionu, kao i traženje strategija za feminističku viziju socijalne pravde.

Govorili smo univerzalnim jeziku za rodnu ravnopravnost pozivajući se na određene uslove. Tako se razvijalo ponovno političko ponovno mišljenje feministkinja „, opisuje uspomene iz tog vremena Vjollca.

Vjolca je sada predaje na odseku  sociologije na Filozofskom fakultetu u Javnom Univerzitetu u Prištini „Hasan Priština“. Ona učestvuje u mnogim projektima koji imaju društveni uticaj, kao što su:

1) Univerzitetski Program za rodne studije i istraživanja, platforma koja se razvija kritičko teorijski razmišljanja o rodu polu na univerzitetskim studijama.

2)Platforma građana aktivista marširajmo, ne slavimo je raznolikost društva u cilju ispoljavanja rodne ravnopravnosti i socijalne pravde, i

Letnja škola roda i seksualnosti, koja razvija kritičko mišljenje roda, problematizuje i bori se protiv homofobije, podstiče učešća mladih u istraživačkim i zastupničkim projektima za rodnu pravdu.

Povezana u mnogim oblicima sa ženskim pravima, Vjollca vidi osnaživanje žena i muškaraca na Kosovu kao pravo na samoopredeljenje.

Osnaživanje je sloboda ostvarivanja snova i ekonomskog, intelektualnog, umetničkog i građanskog potencijala. Isto važi i za čoveka. Formalno i neformalno obrazovanje ključno je za emancipaciju politika socijalne jednakosti. Danas na Kosovu, rodna i ženska prava su glavni diskurs. Svedoci smo dubokih promena o konceptualizaciji ženskih prava u institucionalnoj i kulturnoj sferi „, kaže ona.

Na kraju, Vjollca je poznata po timskom radu, radu na ravnopravnosti polova, rodnoj pravdi. Ona je pisala o rodnom razvoju, političkom i društvenom razvoju na Balkanu.

Aktivista