Tatjana Nikolić (44) živi u Nišu, gde je i rođena.  Njenu porodicu čine Milica Nikolić (9.5 god.) i Ognjen Nikolić (5.5 god.). Simbolišu je saosećanje, aktivno slušanje, podrška, strpljenje, briga o drugima, otvorenost i posvećenost.

Kada pomisli na svoj život od detinjstva do danas  misli o sledećem: odmor sa majkom i ocem na hrvatskoj obali, putovanje vozom. Trčanje celog dana sa prijateljima iz ulice. Brižljiva baka i strog deda. Sport: gimnasitka i odbojka, fleksibilnost, timski rad. Bezbedno detinjstvo. Simpatije iz srednje škole. Pogrešan izbor na fakultetu ju je doveo do najbolje prijateljijce Vikice.  U potrazi. Obuka za SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja u 1996. Godine. Žene i feminizam. Uspostavljanje Centra za devojke 1998. Godine. Planinarenje. Milica i Ognjen. 22 godine feminizma i aktivizma.

Izašla je na obuku za SOS Helpline 1996. godine zahvaljujući predlogu svog najboljeg prijatelja. Nakon obuke i upoznavanja sa feminističkim principima rada sa žrtvama nasilja, to je bio jedini mogući način. Ženska iskustva nasilja koje je čula podstakla su je da se bori za živote žena bez nasilja. Seminari su održani, upoznala je razne divne žene iz regiona i sveta, pomogle su joj da uči i raste, a feminizam je postao deo njenog svakodnevnog života. Nije se osvrnula na reakcije, niti je tražila mišljenje drugih ljudi, tamo je pronašala pravu istinu. Srećna je i sadržajna feministkinja; radi ono što voli i ono u šta veruje. Veruje ženama i  veruje u žene, veruje da žene mogu učiniti sve što žele uz malo podrške i solidarnosti.

Uvek će se sećati izazova koje je prihvatila u aprilu 2012. godine. Dolazak Eve Ensler i Rade Borić u Niš. Svojih prvih novina, sa njima dvema i Anom Sofrenović. Okup 50 feministkinja iz regiona koje subile na radionici „Vaginini monolozi“, koju vodi Eve. I na kraju dana, prepunjena sala Narodnog pozoriša, preko 500 ljudi, dok su one, aktivistkinje, izvodile Vaginine monologe ispred Eve. Na kraju monologa, Eve je izašla na scenu i podigla celu salu svojom energijom i svojim izvođenjem. Kao grom! Događaj koji je pomerio sve njene granice, kao i grancie mnogih drugih.

Osnaživanje mladih devojaka, devojčica i žena znači sve za nju, to je suština njenog rada i misija „Centra za devojke“. Misli da je potrebno i senzibilizirati i informisati dečake, uprkos činjenici da su njohova  ciljna grupa djevojčice. Smatra da mladi, tj. deca treba da se podučavaju sosećanju, toleranciji, prihvatanju raznolikosti i nenasilja počev od vrtića, kroz celo školovanje.

Njena uloga u društvu je da naglasi probleme sa kojima se suočavaju žene, zagovara  ženska ljudska prava, menja odnos ljudi prema ženama i dekonstruira ulogu žena. Ona je osnivačica i izvršna koordinatorka „Centra za devojke Niš“, organizacije koja omogućava obrazovanje mladim djevojkama, i mladim ženama kroz aktivizam i kreativnost, kako bi imale bolji položaj u društvu.

Lična izreka koja je karkteriše i koju najviše voli je: „Ti to možeš!“.

Kao projekte koji su imali veliki društveni uticaj vidi 23,609 učenika srednjih škola koji su  povećali svoje znanje o prevenciji nasilja nad djevojkama, prevenciji trgovine ženama i ženskog zdravlja kroz 1.708 obrazovnih radionica. Kroz 4 nastupa i 2 forumska pozorišta Feminističkog aktivističkog pozorišta Centra za devojčice, informisali su opštu populaciju o pitanjima nasilja nad ženama, trgovini ljudima i ženskim pravima. Kroz projekat  „Aktivno i javno protiv nasilja nad ženama“, podržan od strane UNTR-a u prvoj godini, obrazovali su 630 djevojčica u 4 grada Srbije o prevenciji nasilja i reakciji na nasilje. U drugoj godini, 11 devojčica postaće vršnjačke edukatorke o rodnom nasilju i održaće 40 radionica sa oko 600 vršnjaka o tome kako prepoznati i zaštititi se od nasilja.

Uncategorized @sr