Safete Rogova (72) rođena je u Đakovici, živi u Prištini. Imbolišu je iskrenost i verodostojnost.

Imala je srećno detinjstvo. Odrasla je u velikoj porodici. Bilo ih je devetoro dece i nisu baš imali dobre ekonomske uslove. Roditelji su nalazili mogućnosti da ih obuku i nahrane, ali nisu imali igračke. Igračke su sami zamišljali. Pravili su lutke od različitih materijala  koji su mami ostajali višak pošto je plela. Pošto su imali veliko dvorište, tu su improvizovali različite igre vezujući dva čaršafa za drvo, i pokazujući svoje sposobnosti.Pošto je bila dobra u recitovanju ponosila se time što je najbolja. Ali kada su napustili Đakovicu 1956. godine, kad je njen otac otvorio jednu prodavnicu u Prištini i smatrao da je za njih bolje da se upišu u školu, ona dolazi uplakanog lica jer su uhapsili njenog učitelja Koci Besnika. Dolazak u Prištinu ju je još više rastužio kada je videla karavan ljudi kojesu tovarili po kamionima radi putovanja za Tursku. Ove scene su za nju kao dete bile udarne, ali se nastavljaju ponavljati godinama (1968 – 1999) i ne zna hoće li ikada prestati.

Egzodus koji je doživela kao dete, onda novi protesti, demonstracije … činilo joj se da su devojke i žene najugroženije. Zamišlja godinu ’88, na protestima dečaci koji su bežali od policije prelazili su visoke zidove, devojke su ostajale da vise preko žice … kada se njena ćerka Iliriana vratila sa protesta bila je krvavih ruku i kolena … Zatim, žene koje su marširale, vraćale se premorene, ali sa zalaganjem da se nikada neće zaustaviti. Često su žrtvovale svoju porodicu i decu zbog svojih razloga. Često se dešavalo da su ostavljale decu na Božijoj ruci, ali su morale putovati od sela do sela, od brda do planine kako bi pomogle ženama i deci koja su pod rizikom, a dešavalo se da su i same bile ugrožene.

Dva važna događaja će pamtiti su: osnivanje Udruženja „Sestre Ćiriazi“ i Ženski pokret 1990. Svak je imao svoju težinu. „Sestre Ćiriazi“ dale su sebi zadatak da ne ostavljajudecu bez škole, posebno devojke i da ubede roditelje da šalju svoju decu u školu. Početak je bio težak jer je i politička situacija bila teška. Hiljade radnika, nastavnica i nastavnika je otpušteno. Ali je Ženski pokret napravio velike krivulje za položaj žena. Mnoge aktivistkinje su se pridružile Demokratskom savezu  kako bi se više liderki postavilo da se njihov glas čuje u zemlji i inostranstvu. Njena aktivnost je usko povezana sa umetnošću koja podstiče mlade ljude u ovoj oblasti. Objavili su veliki broj knjiga pesnikinja kao  Shqipe Malushi, Flora Brovina, Fakete Rekha, Margita Markaj. Snimile su na desetine audio drama, bajki, film “Oživljavanje” u scenariju Margite Markaj, mnoge dokumentarne filmove kao što su „Yllka Domi“, „Žene Drenice“,  „Majka Tereza“, „Kosovo – moja kolevka“. Naročito protiv nasilja nad ženama, realizovane su mnoge emisije.Dok su predstavljale priče žena tokom rata iz knjige Sanije Gaši „Nikad više“, plakale sui one i   glumice, plakala je publika …ali joj se plač Nekibe Keljmendi ne briše iz sećanja.

Verujeda su tokom svih ovih mnogih godina borbe i zalaganja, prava žena više ispunjena. Možda bi trebalo nastaviti sa angažovanjem žena u politici, smatra Safete. Ali te žene kad stignu tamo , smatraona, ne trebaju se ponašati kao muškarci iboriti se za karijeru. Treba da okrenu glavu kako bi osigurale dobrobit drugih žena. Solidarnost iznad svega.

Porodica takođe treba da igra značajnu ulogu, naglašava ona. Moramo podići i edukovati decu u duhu socijalne jednakosti. Često se susretala sa roditeljima koji daju prioritet dečacima, a djevojke moraju pomoći u kući. Žena koja je osnažena treba posebno privući devojke. Tek onda se dokazuje da je postignuto ono za šta se ciljalo. Za istinsku jednakost muškarca i žene treba nam vremena, smatra Safete i dodaje da se moramo otarasiti predrasuda.

Po zanimanju glumica i to će, kaže biti sve dok je u dobrom zdravstvenom stanju. Želi da realizuje i druge uloge. A kao aktivistkinja smatra da je dala celo svoje biće i neće se zaustaviti. Otićiće gde god bude bilo potrebno.

Kao projekte/aktivnostiu čijem sprovođenju je učestvovala, akoje su imale društveni uticaj ističe: osnaživanje žena i obrazovanje djevojčica. Devojke koje su odrasle i školovale se u Hasudanas su na pozicijama u različitim ministarstvima ili institucijama, ističe Safete. Još jedna stvar koju ima na umu je prvi protest sa Ženskom mrežom 2012. godinesa ciljem traženja pravde za žene silovane tokom rata na Kosovu.

Aktivista