Njeno ime prevedeno na albanski jezik sa srpskog jezika znači lepo,
ali ona preferira da je zovu Bukurije. Ovo nadimak je poseban, jer su
joj ga dale njene prijateljice iz Albanije. Vi koji znate srpski
jezik razumete da se zove Lepa. Dakle, to je Lepa Mlađenović
(Bukurije), aktivistkinja, feministkinja, dobitnik Anne Klein ženske
nagrade i lezbejka iz Beograda, Srbija. Ko je Lepa Mlađenović?
Ime poznato svima u feminističkom pokretu, simbol aktivizma u bivšoj
Jugoslaviji, gde nastavlja da inspiriše ljude i žene sa svojom
magičnom energije. Njena posvećenost, svakako baca svetlo na ovom
svetu za sve žene i lezbejke, gde se mi (čitaj: žene) slobodnije i
srećnije krećemo.
Njeno detinjstvo: Ona nam opisuje tipično jutro u komunističkoj eri u
bivšoj Jugoslaviji; tanko narezan hleb, namazan puterom i domaće
pripremljenom marmeladom. Njeni roditelji socijalisti-marksisti,
podsećali su je da nema klasnog ugnjetavanja ili podele na rodne
uloge. Ali, da li je zaista to bio slučaj? Za to je Bukurija
koristila svoju strast i mudrost da se bori protiv ovih ideala.
Njena majka: Veza Lepe sa majkom bila je posebna. Ona ju je opisala
kao veoma lepu ženu koja je podržavala tokom feminističkih akcija. Na
tu njenu podršku, Lepa joj je uzvratila donošenjem knjiga. Ona je
bila jedina osoba koja je stajala uz nju, suprotstavljajući se
porodici, kada je 1987. godine Lepa javno izjavila da je lezbejka.
Njena majka nije imala pojma da je bilo mnogo drugih lezbejki na
svetu, ali je uprkos tome podržala. „Šta god ti radiš, to je
ispravno, „Lepa pamti njene reči, opisujući da je to svetlost vere
koji treba nama (Ženama). „A ako ne bismo imale takve majke, moramo
da izmislimo svetlost, i da je pokažemo sebi i našim prijateljima.
Svakog dana „.
Njen aktivizam: 1991. godine ratovi su uništavali Jugoslaviju; mnogo
mrtvih, uništene kuće, silovanja, teror. To su najstrašniji trenuci
za nju. Tokom prvog rata u Hrvatskoj, onda u Bosni i na Kosovu, Lepa
je ostala, kako ona kaže, u sedištu sveobuhvatne zločinačke radnje,
odnosno u Beogradu. Za nju su bili veoma uzbudljivi sastanci sa
sestrama iz drugih zemalja i da ih sluša, beskrajno, kao što Lepa
kaže, sve dok im se mesec ne nasmeje, jer su Alijanse žena
potencijalno revolucionarne.
Ovakvo stanje stvari je dovelo do podizanja Žena u crnom, čiji je
Lepa su-osnivač i aktivistkinja da protestuju u Beogradu na Trgu, a
tokom rata na Kosovu su protestovale sa tablama u rukama „Albanke su
naše sestre.“ Odlučile su da se obuku u crnom, da simuliraju bedu

žrtava rata, a da ne kažu nijednu reč tokom protesta. Iako izložene
pretnjama neo-fašista koji su želeli da unište poruku, shvatila je da
uvek mora reći feminističku istinu protiv kriminalnog režima. Kako
god, od samog početka Lepa Mlađenović se brinula za žene koje su
preživele rat slanjem potrebnih zaliha na drugu stranu granice,
posećivala je izbegličke centre i kontinuirano komunicirala sa ženama
sa „neprijateljske“ strane i podigla je društvenu svest za specifični
položaj žena u ratu i nasilja kojeg one trpe.
Ova žena koja je dosledno pružala otpor nasilju bila je osnivač
nekoliko organizacija kao što su: SOS telefoni za žene koje preživele
nasilje od muškaraca (1990); Centar za autonomne žene protiv
seksualnog nasilja (1993); Labris – Lezbejsko društvo za ljudska
prava (1995). Između 1983. i 1993. godine osnovala je Feminističku
grupu Žene i društvo gde je organizovala mnoge radionice o nasilju
nad ženama i njihovom zdravlju.
Lepa je osoba koja je velikodušno dala glas i poverenje mnogim ženama
širom Srbije i širom sveta, promenom njihovog unutrašnjeg sveta,
korak po korak. Lepa Mlađenović́ je jedna od onih žena koje veruju da
veza sestara ne poznaje granice. Učestvovala je na gotovo svim
feminističkim događajima organizovanim tokom osamdesetih godina širom
Jugoslavije, aktivno formirajući značenje „jugoslovenskog feminizma“.
Kada žene počnu da vole svoje telo, patrijarhat je već́ oštećen“,
jedna je od njenih omiljenih izreka.
Lepa Mlađenović́ rođena je i odrasla u Beogradu, u gradu iz kojeg
nikad nije otišla …

Aktivista