Fazile Bungu, (58 godina) iz sela Balaj, mesto boravka Uroševac

Na pitanje koje reči najbolje opisuju njen karakter i rad Fazile je odgovorila: ja sam jednostavna osoba, odana, moćna, moralna, hrabra, vizionarka, odlučna, humana. Sve sam postigla zahvaljujući svojoj ljudskosti. Ono što me najviše simboliše jeste humanizam i društvenost. 

Njeno detinjstvo je sveto za nju jer smatra da je to najnevinija faza života. Svega što se seća jeste da je htela da bude posebna u očima svojih roditelja. Njen cilj je bio da bude u centru pažnje. Odrastanjem je shvatila da život može biti surov i nepravedan prema jednom delu populacije. Tragedija koju je doživela nije joj dozvolila da uživa u mladosti kao ostali mladi ljudi. Prepreke na koje je nailazila u životu su je skoro uništile ali je našla dovoljno duhovne snage da se odupre teškom životu. Fazile kaže da je zbog toga sada snažnija nego ikada, odlučnija i voljena kao nikada do sada. U svojoj biti ona nije pesimista. Seća se tragedije koju je doživela i spaljivanje njenog indeksa.  

Fazile kaže da se tokom svog aktivizma suočila sa brojim problemima žena koje su posetile njihovo udruženje. Krenule su da se bore protiv takvog negativnog fenomena našeg društva. Žene iz ruralnih sredina najviše pate i sa njihovim problemima se najviše suočavaju jer one nisu obaveštene o svojim pravima. Dok su njihove porodice i društvo  te koje im uskraćuju prava.       

Zbog borbe da dobiju svoja prava žene se suočavaju sa raznim porodičnim i društvenim problemima. Zato što postoji uopšteno shvatanje da žena treba da bude muški sluga, da treba da ćuti kada muškarac govori, čak im se negira i pravo na izražavanje. 

Projekat koji je za Fazile poseban je projekat socijalnih usluga. Tim projektom je omogućena pomoć svim osobama kojima je pomoć neophodna čime je poslata poruka da svi imaju podjednako pravo “da okuse” prava na život. 

Fazile navodi tri izazova sa kojima se treba suočiti u cilju postizanja jednakih prava žena;  U poređenju sa zakonskim amandmanima koji garantuju ženska prava, realnost je potpuno drugačija. Prvi izazov je obrazovanje, drugi uskraćivanje prava na izražavanje, dok je treći izazov zapošljavanje. 

„Najsrećnija sam kada postignem ciljeve u službi naroda, a razočaram  kada me prevare osobe koje donose odluke“. 

„Osnaživanje znači kada jedna žena uživa svoja prava na život, kada je faktički upoznata sa svojim pravima na život i ne dozvoljava da joj se ta prava uskraćuju. Isto tako, i prava muškaraca moraju biti jednako ispoštovana.“ 

Treba najpre da informišemo mlade sa zakonskim amandmanima koji garantuju ljudska prava i tim informacijama se osvešćuje društvo i postiže se jednakost socijalnog duha. 

Na pitanje šta je motiviše odgovorila je: „Da budem pravična u ovom nepravičnom svetu.“ 

Njeni projekti govore o njoj više od svih gore navedenih reči a to su; pružanje socijalnih usluga, pružanje pomoći u vidu hrane, hemije za osnovnu higijenu i odeće svakog mesec; zalaganja, obuka i aktivizam omladinskih grupa u radu sa dobrovoljcima, zagovaranje i lobiranje za ljudska prava kao i pružanje saveta članovima i njihovim članovima porodice, integrisanje osoba sa invaliditetom kroz sport; organizovanje multietničkih kampovanja, organizovanje kurseva krojenja, itd.

Uncategorized @sr