Ariana Qosaj – Mustafa, 41, iz Prištine, Kosovo ima više od 15 godina istraživačkog iskustva i aktivnosti na izgradnji kapaciteta vezanih za vladavinu prava, ljudska prava, prava žena i pitanja vezanih za borbu protiv diskriminacije na Kosovu. Ariana je, kao diplomirani pravnik na Univerzitetu u Prištini završila magistarske studije o rodovima, razvoju i globalizaciji u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka u Velikoj Britaniji, promenila živote mnogih žena na Kosovu putem zakona.

Ona je obezbedila razmatranje rodne perspektive u mnogim zakonima Kosova, kao što su izrada Krivičnog zakona Kosova, Zakona o ravnopravnosti polova, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, Zakon protiv diskriminacije, Zakon o sprečavanju i zaštiti od trgovine ljudima i žrtvi trgovine ljudima. Ona je takođe bila šef lokalnog tima pod administracijom Ujedinjenih nacija prema Uredbi 2003/12 o zaštiti od nasilja u porodici, koja je kasnije korišćena za izradu Zakona o Kosovu u 2010. godini za zaštitu od nasilja u porodici.

Ona je žena koja u principu nikada nije trpela nepravdu, a svaka razlika između ljudi i posebno različito postupanje prema ljudima je oduvek iritiralo. Ovu inspiraciju, posvećenost, dobila je od svoje porodice. Ariana opisuje svoju majku kao izuzetno vrednu radnicu, feministkinju na delu i njen uzor, koja je uticala i još uvek nastavlja da utiče na njen život. S druge strane, njen muž Driton je njen najveći zaštitnik, kako ga Ariana naziva, on je jedan izuzetan otac za njene ćerke, Andru, Jonu, i Idinu. Dok je njen otac, advokat, čovek sa velikom sposobnošću integriteta i profesionalizma, uvek podržavao radnička prava. U njenom životu su i dva brata Arben i Blerim, koji su joj inspiracija i podrška.

Odrastanje u teškim vremenima, izolaciji i nedostatku slobode, ona i njena porodica i prijatelji su dali sve od sebe u životu i pokušali su da žive svaki trenutak mladosti. Njeni prijatelji: Illiria, Nora, Enisa, Beti i Eremira su deo onih Arianinih sećanja. Zajedno su gledali na svet idealizmom i pokušali su da promene svet koji ih okružuje sa integritetom, vrednostima i strašću. Oni nikada nisu bili vođeni, kako kaže Ariana, mediokritetom ili potvrdom.

Ariana, koja ima veliko iskustvo u vladavini prava, priča priču o Administraciji  Ujedinjenih nacija i reakciji na nasilje muškaraca nad ženom. U to doba, žena je iskusila nasilje od svog supruga i bila je smeštena u skloništa, ali njen suprug je mogao ići i uznemiravati žrtvu kad god želi, a zapravo bi to učinio čim policija otišla. To je bilo zato što u Uredbi o zaštiti od nasilja u porodici nije bilo naredbi o zaštiti.

Policija me je stalno pozvala: “ Šta se desilo sa Uredbom? Da li možemo da dobijemo ove naloge za zaštitu? „“Ne, to je još uvek u nacrtu. „Sigurno je da je stajala nekoliko meseci u fioci pravnog savetnika UN-a, ali je posle četiri meseca potpisana. Ova žena je odmah zatražila zaštitnu naredbu i njemu je bilo zabranjeno pristupiti 150 metara blizu žrtve, u suprotnom bi bio uhapšen“, Ariana opisuje slučaj.

Iako je prošlo dosta vremena od ove priče, situacija na Kosovu za prava je i dalje formalna, a kako kaže Ariana, žene i dalje nemaju jednakost u bilo kojoj sferi jer ekonomskom, političkom i imovinskom vlašću i dalje dominiraju muškarci! Ali imamo izuzetne žene koje izazivaju svaku patrijarhalnu  percepciju ili potrebu ljudi da zaštite žene. Verujem da žene same donose ovu promenu i predstavljaju glavne agente za promene društva.

Ariana Qosaj-Mustafa je direktorka programa i viši istraživač u Kosovskom institutu za istraživanje i razvoj politika – KIPRED. Pre nego što se pridružila KIPRED-u, Ariana je od 2011-2013 bila pravna savetnica predsednice Kosova Atifete Jahjaga, uvek promovišući ulogu vodećih žena, Takođe je bila deo organizacionog tima Međunarodnog ženskog samita 2012. godine. Dala je doprinos u izradi politika na osnovu svog institucionalnog iskustva u Misiji OEBS-a na Kosovu tokom 2002-2006. godine o izmenama i dopunama Zakona o kreiranju koncepta zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja, koji su sada deo pravosudnog sistema.

Aktivista