Alketa Džafa Mripa je talentovana savremena umetnica, majka četvoro dece, trener joge i žena preduzetnica koja zajedno sa suprugom vodi Tea House u Londonu. Alketa Džafa Mripa počela je svoje putovanje u Londonu, prvo kao student, a zatim kao izbeglica iz kosovskog rata, koja danas kroz umetnost daje svetlost i nadu svima onima (izbeglicama) koji su daleko od svoje domovine, na stranom tlu. Za nju, umetnost je jezik izbora, njen glas koji putuje s njom kada ona ne mora reći ni reči. Za nju, umetnost je jezik izbora, njen glas putuje sa njom kada ne treba da izgovara ni reč. Umetnost, za nju je želja da se vizualizuju stvari, onda kada reči nemaju moć́, to su njeni motivi rada, namera da se otkrije istina, izgubljenost, zaboravljenost … bezbožnost i nečuvenost.

Alketa je odrastala devedesetih godina prošlog veka, u Prištini, na Kosovu pod Miloševićevim režimom. Prva stvar koje se seća iz detinjstva i mladosti je mešavina emocija: sreće, rata i nepravde. Emociju sreće pamti iz trenutaka kad je bila pod krovom svoje kuće, unutar porodičnog kruga, dok sećanje na patnju njene nacije budi emocije na rat i nepravdu. Alketa se seća tih godina kada su kosovskim Albancima konstantno uskraćivana osnovna prava; u vreme kada su Albanci iskusili diskriminaciju u procesu zapošljavanja, ne-stanovanja, neobrazovanja i nepravednog suđenja.

„Bila sam Albanka, tako da me nisu poštedeli. Uskraćeno mi je obrazovanje na mom jeziku „, priseća se Alketa

Pored toga, postoji jedna stvar koju će večno pamtiti- a – to je krvna osveta. Tokom devedesetih, zajedno sa roditeljima, prisustvovala je masovnim događajima za pomirenje. Za nju, je to bio prvi put da se suočila sa osećajem solidarnosti, kada je čitavo društvo, sa ljudima iz svih sfera života, siromašnim i bogatim ženama, iz urbanih i ruralnih područja, opraštalo stara neslaganja i odlučilo da ide napred. Za nju je to bilo divno iskustvo koje nikada neće zaboraviti.

Mislim da je ovo iskustvo duboko ukorenjeno u sećanja, kada sam predstavila moju umetničku instalaciju “ Mislim na tebe „, za žrtve seksualnog nasilja na Kosovu. To je zato što sam htela da žrtve iskuse tu solidarnost „…kaže Alketa.

Instalacija „Mislim na tebe, koja je na stadionu u Prištini prikupila oko 5000 haljina i suknji za preživele poslednjeg rata, najsrećniji je trenutak u njenom životu. Ova instalacija pamti njihov bol i ispoštovala ih je.. Mnoge žene i muškarci su se okupili da bi dali poruku da nisu učinili ništa loše i da im kažu „mislimo na vas“ da prekinu tišinu i stigmu, u svom najboljem svedočenju solidarnosti. Ovu instalaciju je UNWOMEN odabrao kao jedan od događaja koji je okarakterisao 2015. godinu u smislu rodne ravnopravnosti.

Nakon što je provela svoje detinjstvo na Kosovu, završila osnovnu i srednju školu, preselila se u London 1997. godine kako bi započela studije na „Central Saint Martins“, a zatim nastavlja u „Tate Modern“ za istoriju umetnosti. Danas je Alketa aktivistkinja, umetnica i feministkinja. Ona kroz umetnost – kako ona naziva najmoćnije sredstvo prenošenja poruke – iznosi na videlo diskriminaciju i disparitet između muškaraca i žena. Kroz njeno umetničko stvaralaštvo pokušava da podigne svest, promeni percepciju, počinje i preduzima aktivnosti po pitanju ovog problema. Svaka umetnička instalacija mora biti nešto što provocira; nepravda koja se čini čoveku ili grupi i ona oseća da mora reagovati na to.

Nedavno je pozvana kao inspirativna umetnica na ovogodišnjem PLATFORMA festivalu. Alketa, takođe je snažno povezana sa radom sa izbeglicama i strašnom tretmanu koji svet čini prema njima, ona je stvorila instalaciju, „Refugees Welcome“.

Na pitanje šta to znači osnaživanje žena i muškaraca, Alketa je rekla da osnaživanje žena treba da počne u porodici, a to nije nešto što moramo da istražimo; počinje sa tim kako se vaš otac odnosi prema vašoj majci, kako se vaš brat odnosi prema komšijinoj ćerci. Jer je za nju besmisleno da prema nekom treba odnositi drugačije zbog njenog/njegovog pola, rase, nacionalnosti ili religije …  jer na kraju dana, mi smo svi ljudi ovog sveta.

Ona se divi kako na Kosovu danas postoje mnogi pojedinci i grupe koji se bore za osnaživanje žena, pominjući mnoge žene kao Mirvete Dreshaj, Zahrije Podrimcaku, Sevdije Ahmeti, Safete Rugova, Igballe Rugova, Vjosa Dobruja, Luljeta Pula, Kacqushe Jashari, i druge koje su  sa aktivizmom i mnogo strasti otvorile put za nove generacije da nastave da se bore za ravnopravnost.

Aktivista